Vodič za kupovinu bicikla

Odlučili ste da nabavite bicikl, ali ne znate kakav. Evo teksta koji bi trebalo da Vam pomogne u tome.

Dve početne stavke su Vaš budžet i Vaša visina.
Ako Vam je budžet vrlo ograničen odabir bicikla Vam je znatno olakšan i izbor sužen. U slučaju da imate više novca koji ste spremni da potrošite na bicikl stvari se znatno komplikuju. Što bolji bicikl kupite osećaj tokom vožnje će biti bolji. Bicikl će lakše ubrzavati, lakše održavati brzinu, preciznije menjati brzine,… Jedino udobnost nije uvek direktno proporcionalna uloženom novcu jer prelaskom na takmičarsku kategoriju bicikala novac ulažete u funkcionalnost umesto u udobnost. Dakle, potrebno je napraviti optimalni kompromis.

Što se Vaše visine tiče, ona je osnova za izbor adekvatne veličine rama.
Veličina rama je kao i veličina odeće, ali se ovde u prvom planu ne nalazi Vaša masa. Dakle svi bicikli se kao i odeća mogu razvrstati u nekoliko osnovnih veličina XS, S, M, L, XL, XXL. Neki proizvođači imaju i međuveličine poput S/M, M/L,….. Uopšteno gledano, ako kupujete rekreativni bicikl koji ćete za rekreaciju i koristiti onda se možete voditi sledećim dimenzijama.

XS za visinu ispod 160cm
S 155-172cm
M 165-182cm
L 175-192cm
XL 185-202cm
XXL za visinu iznad 195cm

Ako ste visoki 175cm a kupili ste L bicikl, postavljanjem kraće lule možete dobiti odgovarajuću poziciju. Takođe, ako ste visoki malo više od 180cm a imate M ram, možete postaviti za nijansu dužu lulu i recimo ravni korman zameniti podignutim (takozvanim rajzerom).

Sada,kada ste utvrdili budžet i veličinu bicikla, vreme je da se odredite po pitanju vrste bicikla.
Ograničićemo se na nekoliko osnovnih kategorija:

1. drumski bicikl (trkački bicikl ili specijalka)
2. fitnes – hibrid bicikl
3. gradski bicikl (City)
4. treking bicikl
5. turing bicikl
6. planinski bicikl bez zadnjeg amortizera
7. planinski bicikl sa zadnjim amortizerom

1. Drumski bicikl. Ovaj bicikl Vam kao rekreativcu i početniku može pružiti uživanje isključivo ako u blizini mesta gde živite imate obilje kvalitetnih i dobro održavanih asfaltnih puteva ili čistih i ne previše opterećenih biciklističkih staza. Drumski bicikl nikako ne treba biti Vaš prvi i jedini bicikl. To je pravi bicikl za vas u slučaju da je želite da sa što manje napora pređete relativno velike kilometraže na odličnim, neopterećenim asfaltnim stazama i apsolutno ništa drugo od bicikla ne očekujete.

2. Fitnes – hibrid bicikli. Pokušaj da se drumski bicikl učini udobnijim, a da se pri tome minimalno izgubi na brzini. Ukoliko Vam bicikl služi kao zamena ili dopuna za trening, ovo je logična odluka. Bicikl sjajan za kratke i brze vožnje po asfaltiranim parkovima i biciklističkim stazama.Dakle opcija koja nije idealna za uživanje u prirodi, niti za takozvani gradski komjuting (prevozno sredstvo po gradu), ali će te nakon završenog posla moći da veoma brzo odvozate svoj omiljeni gradski krug.

3. Gradski bicikl. Prava odluka ako ste rešeni da automobil i gradski prevoz zamenite biciklom. Postoje u najrazličitijim oblicima, počevši od onih na kojima je izbačeno sve osim najpotrebnijih stvari pa do bicikala koji na sebi imaju sve potrebne i nepotrebne detalje.

4. Treking bicikl. Hibridna verzija planinskog bicikla. Pokušaj da se planinski bicikl učini bržim pomoću većih točkova i užih guma. To je rekreativni bicikl namenjen kako za asfalt tako i za neasfaltirane puteve. Namenjen je vozačima koji žele slobodu i sigurnost koju daje planinski bicikl ali komfor i udoban položaj poput onog na gradskim biciklima.

5. Turing bicikl. Ova kategorija se često meša sa treking biciklima, mada gotovo da nema sličnosti. Trekinzi su namenjeni dnevnim turama dok su turinzi bicikli prilagođeni višednevnim putovanjima. Turing bicikli predstavljaju spoj gradskih, drumskih, treking i planinskih bicikala ali sa osobenostima karakterističnim za ovo vrstu bicikala. Ovi bicikli nisu ono što treba da gledate kao svoj osnovni, rekreativni bicikl.

6. Planinski bicikl bez zadnjeg amortizera. Ako planirate da Vam bicikl osim kao prevozno sredstvo često služi i za rekreaciju, ovo je verovatno najoptimalnija opcija. Ako ga koristite po asfaltu, montirate uske gume bez većih krampona. Ako Vam je pak priroda cilj, široke gume sa velikim kramponima su prava stvar. Geometrija planinskog bicikla (manji i kompaktniji od svih predhodno navedenih), prednji amortizer, izuzetno snažne kočnice i mehanika prilagođena najgorim terenskim uslovima omogući će Vam da se kroz prirodu krećete brzo i sigurno, uživajući u okolini a ne boreći se za život. U rekreativnoj vožnji po asfaltu ovi bicikli jesu sporiji nego prve 2 kategorije, ali kod rekreacije pređeni put i nije presudan već potrošena energija koja je za isto vreme jednaka. Sa druge strane ako bicikl koristite kao prevozno sredstvo, na planinskom biciklu nećete biti primetno sporiji, ali ćete svakako u saobraćaju biti sigurniji.

7. Planinski bicikl sa zadnjim amortizerom (fulsuspenžn bicikl). Opcija koju treba razmatrati samo u slučaju da Vam je vožnja po terenu pervashodni cilj kupovine bicikla. Za ovu kategoriju budžet mora biti relativno visok. Ako ste početnik i odlučite se da kupite fulsuspension koji zaista može vršiti svoju funkciju budite svesni da će Vam trebati zaista dosta treninga da bi ste mogli da iskoristite mogućnosti ovog bicikla. Fullsuspension bicikl na asfaltu ili kao prevozno sredstvo nema nikakvog smisla i samo će Vas udaljiti od početne ideje i zadovoljstva.

Nakon što ste odredili kategoriju bicikla koji Vam najviše odgovara ostaje još da saznate šta dobijate ulažući više novca u bicikl.

Za početak ram. Danas ćete najčešće nailaziti na aluminijumske ramove. Proizvođač uglavnom navodi od koje legure aluminijuma je ram napravljen, ali to je Vama kao rekreativcu potpuno nebitno. Ramovi različitih proizvođača se po kvalitetu bitnije razlikuju tek kod bicikala u višem cenovnom rangu (preko 1000€ za nov bicikl). Kada su karbonski ramovi u pitanju, nemojte kupovati bicikl sa nižim nivoom opreme samo da bi ste se uz kupljeni karbonski ram uklopili u budžet. Ovo je opravdano u slučaju da vam je to početna platforma i planirate vremenom da i ostatak opreme uskladite sa ramom. Karbonski ramovi su svakako znatno udobniji za vožnju od aluminijumskih. Ne moraju biti lakši od svakog aluminijumskog rama, ali gotovo sigurno će biti znato izdržljiviji od aluminijumskog rama slične mase, osim u slučaju direktnih udaraca, koji su pogubni za karbon.

Vila. Osnovna podela bila bi na vile sa amortizerom i one bez. Uvek je bolje imati bicikl bez amortizera nego loš amortizer. Glavni uslov da se amortizer može smatrati kvalitetnijim jeste da se unutar njega ne nalaze samo opruge ili elastomeri (gumeni valjci), već da postoji i neka vrsta amortizacije (fluid čiji protok usporava vraćanje amortizera u ravnotežni položaj). Takođe, većina amortizera danas poseduje opciju „zaključavanja“, koja omogućuje da se na ravnoj podlozi ne gubi energija zbog ljuljana pri radu amortizera.

Što se kočnica tiče, sama činjenica da bicikl poseduje disk kočnice ne podrazumeva da su te kočnice bolje od „običnih“ obruč kočnica (recimo V-kočnica). Za teren je svakako bolje izabrati, kvalitetne disk kočnice. Savet je da u slučaju da Vam budžet to dozvoljava nikako ne treba bežati niti od jednog og hidrauličnih tipova kočnica,

Dolazimo do prenosnog mehanizma bicikla koji se sastoji od srednjeg pogona, lanca, zadnjih lančanika, prednjeg i zadnjeg menjača i ručica menjača (šiftera). Veliki broj brzina često zvuči kao preterivanje, te 30 brzina zvuči kao apsolutno nepotrebno. Broj brzina (tačnije broj lančanika na zadnjem točku bicikla) nam govori o kom nivou opreme se radi. Naravno, ovo se odnosi samo za aktuelne modele jer bicikl koji je 2009. imao 27 brzina može imati za 4 klase kvalitetniju opremu od bicikla koji 2013. godine ima 30 brzina (10 lančanika nazad). Kvalitetnija oprema nudi mogućnost da brzine menjate u mnogo težim uslovima od opreme srednje i niže klase.

Točkovi. Oni su najinertniji deo bicikla. Samim tim ubrzanju vašeg bicikla više može doprineti ušteda nekoliko stotina grama po obimu točkova (obruči, gume,…) nego nekoliko kilograma u centralnom delu bicikla. Uske gume, da bi dodirna površina ostala mala i kada je vozač na biciklu, često moraju biti napumpane daleko više nego što i guma i obruč to dozvoljavaju. Sa druge strane široke balonke na malom pritisku mogu odlično držati oblik čak i uz vrlo teškog vozača. Zato nije retka pojava da teži ljudi brže
mogu voziti sa širokim gumama nego sa uskim.

Gledajte na kupovinu bicikla kao ulaganje u sopstveno zadovoljstvo, a ne kao na još jednu obavezu koju treba otaljati.

Tekst preuzet sa www.serbiaoutdoor.com

pavle

Ostavite odgovor